субота, 23. фебруар 2013.

'Izdavanje'  knjige
...........Najčešća fraza kojom se pisci i urednici koriste u međusobnoj komunikaciji je 'izdavanje knjige'. Otuda, na početku, mala digresija – 'izdaje' se samo domovina, bar tako tvrde jezički stručnjaci. Knjiga se objavljuje, publikuje, štampa.....
Nekako mi se čini da bi se većina savremenih pisaca koji zakucaju na vrata urednika, uvredila pominjanjem Lava Tolstoja za koga kažu da je šesnaest (i brojem: 16) puta prepisivao „Rat i mir“ sve dok nije bio zadovoljan konačnom verzijom, kao i nekih drugih književnih veličina koje su samokritično svoja dela godinama držali u ladicama, prekrajali, prepravljali i skraćivali, dok ne  sazru za  prvi susret s izdavačem odnosno urednikom.  Da ne govorimo o strogim ličnim kriterijumima nobelovca Ive Andrića koji je objavio svega tri romana i nekolicinu pripovedaka, a čija je obimna nepublikovana zaostavština vrednija od stotina objavljenih knjiga. I čija je svaka rečenica – sentenca! Njegov stav prema sopstvenom delu dobar je putokaz kako se stvara kvalitet. Još samo kad bismo umeli i hteli da čitamo znakove pored puta!  Susret sa šarmatnom mladom damom koja je imala manje od dvadeset godina  kada je došla kod mene sa svojim prvim delom od nekih šeststotina stranica, potvrdio je bojazni da je odnos prema sopstvenom delu daleko od andrićevskog.. Na opasku da bi rukopis možda trebalo malo da odleži  i da ona sama stvori neophodnu distancu, sa koje će pažljivije sagledati mogućnosti da rukopis koriguje i skrati, uvređeno i ljutito je odbrusila da ona nema vremena da čeka (!?) i da na rukopisu, što se nje tiče, ni zarez ne treba menjatii. Priznajem, u takvim neugodnim situacijama, uvek biram delikatnost kao pristup – iz dva razloga. Prvi je da ne povredim bilo čiji trud, rad, pa  i uvek bar pomalo prisutnu sujetu, a drugi da stalnim podsećanjem kako su Margaret Mičel odbila ravno trideset četiri urednika pre nego je njen bestseler „Prohujalo s vihorom“ doživeo planetarnu popularnost, zakočim sopstvenu uredničku dogmatičnost u koju većina urednika neosetno kad-tad sklizne.
Ipak, svako ko želi da postane pisac, trebalo bi da se oslanja na uredničke sugestije, među kojima je prva: „Učinite svoje delo vrednim štampanja”, a to znači prihvatanje argumentovane primedbe i rad  na rukopisu na ozbiljan i temeljan način. Često se tajna uspeha krije u višestrukom brušenju i skraćivanju, a ne u gomilanju stranica. Začetnik moderne arhitekture Ludvig Mis van der Roe, čije se građevine  odlikuju čistim formama i rafiniranom elegancijom, modifikacijom univerzalnog filozofskog principa “Manje je više”stvorio je neprevaziđeni estetski princip na koji se danas pozivaju dizajneri, stilisti, umetnici, kreatori. Ovaj princip u hiperdinamičnom ritmu u kom živimo i u kom većina nema vremena da čita, trebalo bi da postane jedan od vrhovnih i za književne stvaraoce.........
Stana Šehalić
iz teksta
"Knjigo moja, pređi na drugoga"
časopis "Knjižar" 2013.

Нема коментара:

Постави коментар