субота, 18. јул 2015.

Snohvatice



Nemiri... Raspolućenost... Preispitavanja... Odmeravanja... Pa još jednom i još jednom... nemiri... Stotine i hiljade misli roje se po glavi. Umnožavaju i multiplikuju. Umesto odgovora stvaraju nova pitanja....

Nadanja... Snovi... Verovanja... Lepršavost... Zanesenost... Uzleti...Letovi do neslućenih visina, iznad granica mogućeg... Pa onda sumnje... strahovi... Vraćanja u stare obrasce, svijanje krila mladog tek poletelog leptira, uvlačenje u mir i spokojstvo čaure iz koje je poleteo. Svođenje različitosti na istovetnost, prevođenje hrabrosti u  letargiju, razigranosti u mir, poleta u ziherašenje, verovanja u obmanu, uprosečavanje i ukalupljivanje... Pritisci...Zahtevi...Protivrečnosti... Ograničenja...Očekivanja da se izjasnim, pojasnim, svedem na što jednostavnije forme bitisanja...Da se odredim, obeležim, da se priklonim, definitivno, konačno i bezrezervno.

Bežanje...Sklanjanje...Otkloni od izazova, zahteva, očekivanja, traženja, pitanja. Odlaganje konačnosti i definitivnosti, ma kako ona trivijalna bila. Sve to i još mnogo više sam ja u poslednjih par nedelja, dragi moj Alter Egu!!! Nema  stabilnosti. Vrteška koja se davno zavrtela i dalje me nosi svojom putanjom.

Ko sam ja, gde sam, kome pripadam? Želim li uopšte nekome da pripadam, da se svrstam, odredim i podredim? Mogu li, smem li da izaberem nepripadanje, slobodu? Jesam li spremna na visoku cenu potpune lične slobode i autonomije? Postoji li tako nešto uopšte sem u snohvaticama zanesenjaka? Ili je to tek čin slepog, nepotrebnog, u svakom slučaju zakasnelog  buntovništva, neprimerenog odrasloj ženi, odgovornoj prema drugima kojima njena zrelost znači sigurnost i stabilnost, spokoj i zaštitu, neophodan preduslov zdravog odrastanja?


Zapisala: 22.12.2003                                                                                                      Alisa od snohvatica

(iz neobjavljenog romana "Razgovori s Alter egom")