Постови

Приказују се постови за 2012

Ničeg previše

Слика
Ničeg previše Taj pomalo zaboravljeni prirodni princip ravnoteže, čija je vrednost devalvirala na berzi sumnjivih životnih formula savremenog doba, nije utkan samo u religijska učenja. „Mera u svemu“, rekoše stari Grci, ili „Ničeg previše“, ponoviše Rimljani. U svetilištu grčkog boga Apolona u Delfima, isklesan je u pročelju hrama. Kroz istoriju variran na najrazlićitije načine, u mnogim oblastima, uvek je počinjao od onih najumnijih, superiornih u odnosu na okruženje i uvek je produkovao sjajna dela, ideje i trendove – od mode preko arhitekture dosveukupnog stila i načina života. Pitanje mere skoro da je postalo graničnik kojim se neumitnim sudom vremena odvajalo „žito od kukolja“, međaš koji je odvajao stvarne od kvazi vrednosti. Začetnik moderne arhitekture Ludvig Mis van der Roe, čije se građevine odlikuju čistim formama i rafiniranom elegancijom, neprolaznu privlačnost crpu upravo iz Vander Roevog slogana „Manje je više“. Upotrazi za arhitekturom koja će biti ogledalo života u dvad…

Deda mraz - legenda koja traje

Слика
DedaMraz - legenda koja traje Legenda o darežljivom debeljku u crveno-beloj bundi traje gotovo sto trideset godina. Od davnina su uticaji raznih naroda, kultura, religija, bojili i docrtavali sadašnji portret darežljivog gospodina Mraza. Početak mita najčešće se vezuje za svetog Nikolu - zaštitnika mornara i putnika. Jašući na belom konju, Nikola Čudotvorac posećivao je i darivao decu koja su tokom godine bila dobra. Mali, pospani domaćini u prozoru bi ostavljali čiste cipelice u koje bi sveti Nikola spuštao poklone. Sadašnji, širom sveta prepoznatljivi imidž Deda-Mraza, početkom 19. veka, utvrdili su, ko bi drugi, do preduzimljivi Amerikanci. Profesor Klement Mur daleke 1823. godine napisao je pesmu svojoj deci o dolasku svetog Nikole. Njegov zemljak, slikar Tomas Nast, pedesetak godina kasnije, inspirisan ovim stihovima, nacrtao je prvog Deda-Mraza, kakvog danas prepoznajemo. Uvek nasmejan i dobroćudan, a svuda drugačijeg imena. Malim Japancima je Santono Odžisen (Ujka Santa), Italij…

"Where is" jezik roda moga?

Слика
...Sem retkih pojedinaca, većina ni ne razmišlja da je učenje i izučavanje, čuvanje, negovanje i razvijanje maternjeg jezika uslov opstanka, postojanja i budućnosti jednog naroda. Za evidentan i u već poodmakloj fazi proces odumiranja duhovnosti kroz “permanentnu kontaminaciju” maternjeg jezika ne brinu ni nadležne državne, prosvetne, kulturne i obrazovne institucije. Odnosno, možda i brinu ali to za sad brižljivo kriju od nas. Učenjem maternjeg jezika uči se i sopstvena kultura, istorija, tradicija, neguje duhovnost, kao što se učenjem stranih jezika nužno usvaja kultura tudja kultura, tudji običaji i pogledi na svet. Mi, koji imamo tu ne(sreću) da osećamo posledice odumiranja naše duhovnosti, možda smo ipak u prednosti. Buduće generacije, nastavi li se ovaj trend, osiromašiće toliko da jednostavno neće moći ni da prepoznaju svoje duhovno siromaštvo. Čini Vam se da ipak malo preterujem? Setite se samo šta se desilo kada je, posle Napoleonovog napada na Rusiju, car Aleksandar Prvi zabra…

Samoća - raskoš duha ili sever duše?

„Ima mnogo rasparenih ljudi i neparnih kombinacija. To je česta životna priča. Ili ste sami ili ste suvišni.“ Duško Radović

Zagledam se često jutrom, u svom dnevnom času preko potrebne samoće, u tu užurbanu ćutljivu gomilu ljudikoja nekud žuri, svako sam sa sobom i svojim mislima, sa svojim neizbežnim ajfonom ili slušalicama u uhu, laptopom u ruci i pri ruci. Svetovi svako za sebe. Ne vide se i kad se gledaju. ne čuju se i kad govore. Ljudi srednjih godina, stariji i oni sasvim mladi. Najčešće sami u svojim automobilima, ali usamljeni i u prepunim tramvaju. Sami na ulici, u tišini glasnijoj od svake grmljavine – sami i dovoljni sami sebi, najpre po sopstvenom izboru, a potom usamljeni zbog nemogućnosti izbora.. Stotine i hiljade usamljenosti svakodnevno se mimoilaze, svaka pažljivo zakamuflirana da ne bi slučajno prepoznala i prizvala neku drugu – sasvim različitu ali ipak (bar pomalo) sličnu usamljenost.....
Stana Šehalić,
časopis Knjižar, 2010.

ŠKRTARENJE NA ISTINI

ŠKRTARENJE NA ISTINI

Šta može hladna i gola istina protiv blistavih čari laži?“ Anatol Frans
Kažu da je još Isus rekao: "Istina će vas osloboditi." I zaista, kada postajemo odrasle osobe, suočavamo se sa pitanjima koja nas kao senka prate kroz ceo život: Ko sam? Odakle dolazim?Koji je cilj i smisao postojanja? U nastojanju da dokučimo smisao postojanja i svet oko sebe, nekad potrošimo i ceo život u potrazi za tom nekom velikom, konačnom, apsolutnom i univerzalnom istinom.A opet, gledam svakodnevno kako deliće istinerazbijaju i bacaju u nepovrat…odbacuju obrise puteva koje ona pruža…. Zatrpavaju se lažima i argumentuju ih besmislom, ne bi li istinu učinili bespomoćnom i bledom u njihovim očima, uhvaćeni zamkom straha… Čemu taj strah od istine? Beg od sebe…. od sopstvenih nesavršenosti... od života? I umesto da tragaju za smislom života, okreću leđa istini…  u besmislu života gube sebe potiskujuci istinu i žrtvujući je navikama, ritualima, konformizmu.
Tako se i meni ovih dana, k…

O prosečnosti

".....Čuvaj se prosečnog čoveka, prosečne žene..Čuvaj se njihove ljubavi.
Njihova je ljubav prosečna, traži prosečno...Ali, njihova mržnja je genijalna. Postoji dovoljno genijalnosti u njihovoj mržnji da te ubije. Da ubije bilo koga..."

Balkon s pogledom u nadu

Слика
Mogućnosti umesto problema ....Tako sam i ja, iako prilično skeptično u pogledu sopstvene doraslosti zadatku,zaplovila te 2000-te u «knjižarske vode» sa pričom o «knjizi kao najboljem leku za glupost koja maršira», da bihse tokom vremena, osokoljena pozitivnim reakcijama (gle, čuda, to neko i čita!!!), vrteći se, manje-više, oko knjige, pokušala da čitaocima (i samoj sebi) odškrinem tajne nekih večitihživotnih tema ili bar da ponovo postavim pitanja koja su mnogi pre mene postavljali, a koja su se u ovom surovo ubrzanom ritmu, negde zaturila, ostavljajući nas zbunjenim, nesigurnim i zagubljenim u životnim bespućima i stranputicama. Nekako mi se, kao prolazi vreme (hm,hmmm, vrlo vešt eufemizam za starenje!) čini da je bolje i vrednije imati jedno dobro pitanje nego deset dobrih odgovora. Uostalom, da nisam baš potpuno u krivu, potvrdjuje i izjava čuvenog slikara Pabla Pikasa koji je svojevremno komjutere proglasio potpuno nekorisnim izumom upravo iz razloga što umeju da daju svekolike o…