Među javom i međ snom



Od jave si kovo snove,
                                                            sad od snova javu vezi!“.
                                                                        Laza Kostić

            Skoro da je postalo pravilo (umesto da bude izuzetak) da se, onako prilježno i savesno, skupljajući podatke, praveći teze i koncepte na raznim ceduljicama, pripremam za jednu temu koju, međutim, nikako da uobličim u prilog za broj, iako ističu svi optimalni rokovi za predaju rukopisa. Sve nešto nedostaje, ili je suviše trivijalno, ili već toliko potrošenoi izlizano od preterane upotrebe po raznim medijima... Ranije sam bivala u najstrašnijem stresu, razapeta između osećaja odgovornosti i obaveze i nemoći da osetim i prepoznam ono unutrašnje „eureka“ stanje posle koga prsti sami klize po tastaturi. No, kako je iskustvo prilično moćna kategorija, sada nekako znam da će taj najveći režiser život već nešto udesiti u poslednji čas.
            Tako je bilo i ovog puta. I pre najavljenog roka, prosto „vidim“ temu za najnoviji broj – večnu polemiku između Ministarstva kulture i izdavača oko otkupa knjiga. Nema šta, em moj fah, em fah časopisa! Konačno jednom imam temu baš na vreme. Ali... kako se priča odmotava, nekako mi se čini da se previše banalizuje, da su o njoj već svi i sve rekli i da bi i časopisu i meni bilo ispod nivoa pretresati višestruko pretresene teme, dajući na taj način publicitet upravo onima koji ga svojim „likom i delom“ ponajmanje zaslužuju.
            E tu na scenu stupa taj veliki režiser život – glavom i bradom, pretvarajući poslednju (doduše nežnu) opomenu glavnog urednika u snažnu inspiraciju baziranu na čudesnom snu jedne žene u kom je za jednu noć proživela čitav život toliko intenzivno da sledećeg dana, iako je ustala, otišla na posao, i radila sve što inače radi, sve do podneva nije mogla da razluči gde prestaje san a gde počinje realnost. „Šta se to desilo?“, pitala je, a ja sam, zaronivši u literaturu u pokušaju da dokučim kakav-takav odgovor, otkrila čitav jedan novi svet, mnogo zanimljiviji od realnosti naše nasušne o kojoj se ionako nema šta novo ─ a pogotovo ne pametno reći.
            I poslednje tragove dileme raspršio je istog dana razgovor s dragim saradnikom i prijateljem, inače egzaktnim inženjerom, koji je ─ kad sam mu stešnjena poslovnim obavezama i rokovima malo grublje nego što sam nameravala odbrusila da su njegove ideje „tek pusti snovi“ ─ nimalo inženjerski pitao: „Kad čoveku oduzmeš snove, šta mu ostaje?“


Nedokučivi tajni svet
            Zaista, šta ostaje? Većina ljudi odraste u uverenju da su snovi, kako oni koje zaista sanjamo tako i oni koje sanjamo na javi, nevažna i sporedna pojava u životu. A ipak, svi, čak i oni koji se zaklinju kako nikad ne sanjaju, sanjaju najmanje četiri puta u toku jedne noći. Tu činjenicu su istraživači bezbroj puta dokazali, prateći u laboratorijama za proučavanje snova moždane talase usnulih ljudi. Kao što su, takođe eksperimentalno, lišavanjem sanjanja tokom sna, utvrdili da je ono što čovek određuje neispavanošću zapravo nedostatak snova. Ispostavilo se da su snovi najvažniji deo spavanja, čak bi se moglo reći da su razlog zbog kog čovek spava.
            Zašto čovek sanja? I šta su zapravo snovi? Da li nas vezuju za neki drugi svet i odakle dolaze? Jesu li oni poruke, predskazanja ili tek refleksije svakodnevice? Prosta pitanja ─ a dobrih odgovora još uvek nema. Mozak budnog čoveka još uvek teško može shvatiti mozak usnulog čoveka. Izgleda da je lakše otići do druge planete nego spoznati ovaj složeni mehanizam, još uvek prepun tajni.
            Snovi nam obezbeđuju pristup beskrajnoj riznici sećanja, neverovatno dubokim spoznajama, izvorištima zdravog razuma i stvaralačkog mišljenja. Oni su pokretač i zamajac ne samo duhovnijeg, već produktivnijeg i bogatijeg života, utkani diskretno u mnoga velika postignuća savremene civilizacije. Kroz snove učimo, snovima se lečimo i relaksiramo. Sačuvani su, recimo, zapisi iz Pergama u kojima je opisana procedura lečenja bolesnika: kupanje, masaža, analiza snova... savremena psihijatrija je takođe zaključila da se o čovekovom unutrašnjem miru može suditi na osnovu njegovih snova. Za razliku od savremenih civilizacija, koje karakteriše sveopšta otuđenost od svega i svačega, ponajviše od samog sebe, pa sledstveno tome i od sopstvenih snova, primitivni narodi i danas veruju u čvrstu povezanost sna i jave. Negde su ta uverenja toliko jaka da, recimo u nekim afričkim plemenima kad neko sanja da je nešto ukrao, sutradan ide to da vrati.


Snovi kroz istoriju
            Verovanja u snove Egipćani su preuzeli od starih istočnih civilizacija. Oni su smatrali snove porukama bogova, a oko 1300. godine pre nove ere, nastao je prvi poznati sanovnik. U Zakoniku vavilonskog kralja Hamurabija postoje odredbe koje se odnose na snove, a najpoznatiji sanovnik starog veka napravio je Grk Artemidor u drugom veku pre nove ere.
            Da su snovi dar bogova bilo je uverenje i antičkih Grka. U grčkoj mitologiji postojao je i Bog snova Hipnos, brat blizanac Boga smrti Tanatosa. Stari Grci su takođe imali sveta mesta gde su uzimali posebne napitke (savremenim jezikom rečeno – droge ili opijate) za ulazak u snove preko kojih su im bogovi slali poruke.
            Rim je tumačenje snova podigao na nivo službene nauke a prorok Muhamed je počinjao dan analizom svojih i snova svojih najbližih.
            Biblija takođe dosta pažnje posvećuje snovima a Talmud kaže da svaki san ima svoje značenje ─ a da je neprotumačen san kao nepročitano pismo.
            Posle viševekovnih manipulacija snovima, bez značajnih naučnih otkrića o ovom fenomenu, oni se na „velika vrata“ kao važna pojava u svakodnevnom životu čoveka vraćaju sa Sigmundom Frojdom koji je na samom početku 20. veka razvio tezu da su snovi izraz nesvesnog i da iskazuju neke prikrivene želje i emocije koje na svesnom planu odbacujemo kao neprihvatljive iz najrazličitijih razloga pa ih naše nesvesno prikazuje kroz šifrovane poruke, odnosno snove.
            Karl Gustav Jung je drugi veliki psiholog koji se bavio snovima, bazirajući svoj koncept na snu kao izrazu kolektivnog nesvesnog.
            Uz značajan doprinos psihoanalize, s Frojdom i Jungom na čelu, nauka je i sa egzaktnijih pozicija tragala za odgovorima o snovima. Poslednjih pedesetak godina, na polju eksperimenata mnogo toga je razjašnjeno. Danas postoje brojne laboratorije za snove, ali je ipak suština ostala još uvek neuhvatljiva i neobjašnjiva. San je i danas, u 21. veku, isto tako čudnovatomističan i spektakularnotajanstven fenomen kakav je bio hiljadama godina unazad, uprkos u međuvremenu nastalim definicijama, određenjima, podelama na vrste i grupe i sličnim klasifikacijama, valjda s onim uverenjem da kad nešto gurnete u određene grupe, kategorije i definicije, samim tim postaje jasnije, bliskije i razumljivije. A razumevanje same suštine sna ipak nekako izmiče poimanju.


Naučite da sanjate
            Iako je realno očekivati da je jedna takva neuhvatljiva pojava kao što je san bliskija senzibilnim umetničkim profilima ličnosti, iskustva mnogih naučnika govore da su upravo u snovima došli do nekih kreativnih rešenja ili otkrića. San može da podstakne intelekt, otvori novi ugao sagledavanja problema, ukaže na neke nove ideje...
            Izlaganje svoje teorije o cikličnoj strukturi benzolovog prstena, pred Nemačkim naučnim društvom, nemački hemičar Kekule zaključio je rečima: „Gospodo, naučite da sanjate i razumete snove!“ On je upravo u snu dobio ideju na kojoj se i danas zasniva moderna organska hemija.
            Danas već i osnovci znaju priču da se slika Periodnog sistema elemenata prvo pojavila u snu velikog ruskog naučnika Mendeljejeva, kao obrnuta slika u ogledalu, dok je Nils Bor još kao student sanjao strukturu atoma koju je „otkrio“ u realnosti nekoliko godina kasnije.
            Dobitnik Nobelove nagrade za pronalazak insulina, Kanađanin Banting, u snu je čuo tri rečenice u formi uputstva za postupak spravljanja leka koji u životu održava mnoge šećeraše.
            Ideju o konstruisanju američkog borbenog aviona M-9, pronalazač Parkinson je dobio u snu. Vizije gotovo svih velikih patenata i naš naučnik Nikola Tesla imao je upravo u trenucima kad je tonuo u san.
            A tek umetnici! Njihovi snovi stvarali su neretko kreacije koje je samo trebalo „preneti“ u realnost. Mnogi filmovi su tek samo vizualizacija sna njihovih režisera. O takvim iskustvima su govorila neka od najvećih svetskih imena filmske režije: Federiko Felini, Luis Bunjuel, Klod Leluš i Ingmar Bergman. Mnoga muzička dela, umetničke slike, književna dela, prelepe arhitektonske tvorevine ─ takođe su plod nekog kreativnog sna. Italijanski kompozitor Tartini, sanjao je, primera radi, kako mu sam đavo svira neku sonatu. Čim se probudio, zapisao je note nazvavši delo „Đavolji triler“.
            Posebnu grupu snova čine oni u kojima se sanja neki važan događaj koji će tek uslediti u stvarnosti. Tako je jedan od najpoznatijih američkih predsednika, Abraham Linkoln, praktično usnio svoju smrt na identičan način na koji se ona u realnosti dogodila i to samo dva meseca ranije. A učitelj austrougarskog vojvode Franca Ferdinanda „video“ je u snu atentat na vojvodu u Sarajevu. Poznati ruski naučnik Lomonosov usnio je pak brodolom u kom mu je stradao otac a ribari su pronašli mesto udesa prateći instrukcije iz njegovog sna. Kralj Luj XIV sanjao je kako neko iz njegove garde pokušava da ga ubije nožem da bi ujutru u postrojenoj gardi prepoznao lik ubice iz sna. Slične proročanske snove imali su i Julije Cezar i papa Pavle Pije i Robespjer... 

https://salonknjiga.rs/ 


Pođimo u svoj san
            U mnogim društvima i mnogim istorijskim periodima, bez ozbiljne analize sna i još ozbiljnijeg razmatranja svih aspekata simbolike snova, nije se počinjao nikakav ozbiljniji posao. Savremeno društvo se nekako rezervisano odnosi prema ovom fenomenu. Možete li zamislite kako neki lucidni menadžer, koji je zakasnio na posao, vlasniku kompanije izlaže ideju o unapređenju prodaje baziranu na noćašnjem snu koji je istovremeno i neoboriv alibi za kašnjenje? Realna opcija je podsmeh u optimističnoj varijanti, umanjenje plate u realističnoj a otkaz u pesimističnoj. Kod onih koji se stidljivo i sklonjeno od radoznalih očiju i ušiju još uvek bave analizom svojih i tuđih snova, tinja zapretena upitanost da ipak s njima nije nešto u redu. Danas se tumačenju sna prilazi u širokom rasponu – na onaj populistički pojednostavljen način, kao kad gledate u šolju, ili kvazistručni, gde se relativno tipiziranom simbolikom priučeni tumači pozivaju na frojdovske potisnute želje a da pri tom ne znaju da nabroje više od jednog dela ovog ekstravagantnog Bečlije. Američka srednja klasa se ozbiljno „upecala“ na ovaj modni trend pa se merom uspešnosti smatra i ležanje na kauču nekog psihoterapeuta. Internet nudi beskonačno mnogo mogućnosti, takođe pojednostavljenih do gluposti – pa sad, odgovarajuća simbolika uvek se može naći ako se samo dovoljno uporno surfuje po sajberprostoru koji će izgleda vrlo brzo postati zamena i za stvarnost i za san istovremeno. Možda nam je upravo zbog svega toga stvarnost sve otužnija, praznjikavija, lišena velikih kreacija i uzleta, svedena na životarenje i preživljavanje. Nije onda čudno što je žena čiji me moćni san i zaveo na ove sumnjive staze, san zaključila rečenicom „Vodi me u moj san“. Za razliku od surove realnosti u kojoj bivamo ono što moramo, san je izgleda jedino preostalo mesto na kom možemo biti ono što zaista jesmo.Ma kako to apsurdno zvučalo! Stoga, pođite u svoj san!

Stana Šehalić

                                                          fotografija preuzeta sa Googla

Коментари

Популарни постови са овог блога

Ničeg previše