"Where is" jezik roda moga?

...Sem retkih pojedinaca, većina ni ne razmišlja da je učenje i izučavanje, čuvanje, negovanje i razvijanje maternjeg jezika uslov opstanka, postojanja i budućnosti jednog naroda. Za evidentan i u već poodmakloj fazi proces odumiranja duhovnosti kroz “permanentnu kontaminaciju” maternjeg jezika ne brinu ni nadležne državne, prosvetne, kulturne i obrazovne institucije. Odnosno, možda i brinu ali to za sad brižljivo kriju od nas.

Učenjem maternjeg jezika uči se i sopstvena kultura, istorija, tradicija, neguje duhovnost, kao što se učenjem stranih jezika nužno usvaja kultura tudja kultura, tudji običaji i pogledi na svet. Mi, koji imamo tu ne(sreću) da osećamo posledice odumiranja naše duhovnosti, možda smo ipak u prednosti. Buduće generacije, nastavi li se ovaj trend, osiromašiće toliko da jednostavno neće moći ni da prepoznaju svoje duhovno siromaštvo.

Čini Vam se da ipak malo preterujem?

Setite se samo šta se desilo kada je, posle Napoleonovog napada na Rusiju, car Aleksandar Prvi zabranio upotrebu francuskog jezika na ruskom dvoru! Ruska aristokratija je odjednom kolektivno zaćutala jer nije znala da govori maternji, ruski jezik. Od kolevke su učeni da je to jezik prostih, neukih i neobrazovanih, a oni su, jer je to bilo nobl, na francuskom čak i sanjali.! Napoleon je naterao Ruse da se pod stare dane vrate svojim korenima. Možda će i nama biti potreban neki novi Napoleon da nas sačuva od nas samih, od zaborava, odumiranja, nestajanja!? Od izvesnosti da se u nekoj budućnosti preselimo, poput Hazara, u mit, legendu, priču i roman. Znate kako to već ide: nekada davno postojao je jedan narod koji je govorio srpskim jezikom …………………

p.s. Nagradno pitanje, za vas, dragi čitaoci glasi - koliko tuđica mi se provuklo u ovom tekstu?

Stana Šehalić

časopis "Knjižar" 2002.

iz teksta "Where is"  jezik roda moga?www.facebook.biblioterapija