Uoči promocije knjige "Da se kladimo u čokoladu"
Nije da smo je zaboravili –
arhetipski je nosimo kao deo ličnog i kolektivnog (ne)svesnog. Svako od nas ima
neku svoju vizualizaciju ali, ona je manje-više
mio i topao lik sa naočarima ispod kojih stanuje svevideće oko, s
povremenim bljeskom u pogledu preko strogih okvira. Da, znala je ponekad da nas
strašno nervira, ali smo i tada osećali da je duboko u pravu u svemu što
govori. Mudra, odmerena, stroga i pravedna, neizbežna metafora odrastanja, ušla
je u čitanke, pesme, serije i filmove, oblikujući svojim lakonskim, a
živopisnim porukama naša bića, pre nego što smo postali svesni širine i snage
njenog uticaja.
I onda, kada nam se učinilo da
doba interneta, na kom se sve može naći, polako ali sigurno potiskuje tu našu metaforu mudrosti, dodeljujući joj
ulogu pluskvamperfekta, ona vaskrsava upravo na tom mestu – zato što bezlične, depersonalizovane
sajber poruke nisu dobacile ni do članaka emotivno obojenim poukama koje smo
dobijali od neke “samo naše” KeveIPo.
Vaskrsnula KevaIPo uspela je
nemoguće – unela je toplinu i bliskost u pomalo hladnjikavi virtuelni svet,
stičući za kratko vreme mnoštvo onih koji su posvećeno čitali njene kratke
priče, komentarisali, pitali, preporučivali drugima, s nestrpljenjem isčekujući
nove. Prepoznala je ona, iskonskom mudrošću, da nam je potrebna kao neophodna
psihološka valuta stabilnosti u ovim turbulentim vremenima, kada se sve oko nas
rastače – da nam kaže kako, iako usamljeni, nismo sami, i da uvek možemo
“pokucati” na vrata njene stranice na kojoj se, pored čokoladne torte s
višnjicom na vrhu, može dobiti i korekcija trenutnog bedak raspoloženja.
Ko je KevaIpo? – bilo je jedno od najčešćih pitanja koje smo postavljali. A
ona, baš kao arhetipska KevaIPo čije je prirodno stanište malkice
sklonjeno od svetlosti pozornice, umesto odgovora, redovno je slala
novu priču, u kojoj je svedenom formom pripovedanja, sa malo reči, još manje
patosa, i bez ijednog kritičkog tona, kazivala još jednu u nizu lekcija,
ostavljajući svakom od čitalaca da sam izvede neko sasvim lično
“naravoučenije”.
Da nam je potrebna – jeste. Da mudrostima
liči na “samo našu” KevuIpo – liči. Da
je, pak, pojavno sasvim dugačija – moderna, trendi žena u najelpšim godinama –
jeste. Pa, dragi moji, sve se menja pa i keve…Jeste, ona ima frizuru u trendu,
po odevanju više liči na poslovnu ženu. Jedino su naočare ostale od obaveznog
asesoara. Ne dajte da vas to zbuni. Ja
sam je prepoznala po tom svevidećem pogledu koji uvek razumeva, a nikad ne
osuđuje, i osmehu iz kog se blagost nekom čudnom, samo njoj
znanom, alhemijom preliva sa njenog lica u dušu sagovornika. KevaIpo - garant!
I da znate - neće vam ona podilaziti u vašim slabostima,
već će vas suptilno provesti kroz neka njena saznanja i iskustva, posle kojih
ćete se, nekako otrežnjeni, vratiti svom životu. Takva je ona, nova KevaIpo,
koja je čula zov potreba nasušnih ljudskog bića i izronila iz preovlađujućih
obezljuđenih stereotipa današnjice da nam se “nađe” dok rešavamo životne
jednačine, sa više nepoznatih nego što možemo da podnesemo.
Imate upravo neku takvu
jednačinu? Rešiće je ona, kad vam kažem! Da se kladimo u čokoladu?
https://salonknjiga.rs/
https://salonknjiga.rs/
Stana Šehalić
Ja mislim da si ovim divnim rečima doprinela da se Kevaipo uskoro nađe i u čitankama... da se kladimo u čokoladu?
ОдговориИзбришиTo nam je sledeći korak...
ОдговориИзбриши