Nemiri... Raspolućenost... Preispitavanja... Odmeravanja... Pa
još jednom i još jednom... nemiri... Stotine i hiljade misli roje se po glavi.
Umnožavaju i multiplikuju. Umesto odgovora stvaraju nova pitanja....
Nadanja... Snovi... Verovanja... Lepršavost... Zanesenost... Uzleti...Letovi
do neslućenih visina, iznad granica mogućeg... Pa onda sumnje...
strahovi... Vraćanja u stare obrasce, svijanje krila mladog tek poletelog
leptira, uvlačenje u mir i spokojstvo čaure iz koje je poleteo. Svođenje
različitosti na istovetnost, prevođenje hrabrosti u letargiju, razigranosti u mir, poleta u
ziherašenje, verovanja u obmanu, uprosečavanje i ukalupljivanje... Pritisci...Zahtevi...Protivrečnosti... Ograničenja...Očekivanja
da se izjasnim, pojasnim, svedem na što jednostavnije forme bitisanja...Da se
odredim, obeležim, da se priklonim, definitivno, konačno i bezrezervno.
Bežanje...Sklanjanje...Otkloni
od izazova, zahteva, očekivanja, traženja, pitanja. Odlaganje konačnosti i
definitivnosti, ma kako ona trivijalna bila. Sve to i još mnogo više sam ja u
poslednjih par nedelja, dragi moj Alter Egu!!! Nema stabilnosti. Vrteška koja se davno zavrtela i
dalje me nosi svojom putanjom.
Ko sam ja, gde sam,
kome pripadam? Želim li uopšte nekome da pripadam, da se svrstam, odredim i
podredim? Mogu li, smem li da izaberem nepripadanje, slobodu? Jesam li spremna
na visoku cenu potpune lične slobode i autonomije? Postoji li tako nešto uopšte
sem u snohvaticama zanesenjaka? Ili je to tek čin slepog, nepotrebnog, u svakom
slučaju zakasnelog buntovništva,
neprimerenog odrasloj ženi, odgovornoj prema drugima kojima njena
zrelost znači sigurnost i stabilnost, spokoj i zaštitu, neophodan preduslov
zdravog odrastanja?
Zapisala: 22.12.2003
Alisa od snohvatica
(iz neobjavljenog romana "Razgovori s Alter egom")
